Kuhinjska SO! Zašto nam je toliko potrebna!
Mit o soli i zašto nam je toliko potrebna?
Ljudi neprestano govore da je so nešto najgore što može da se konzumira.
Samo jedno istraživanje je obavljeno koje potvrđuje vezu između malog unosa soli i manjeg krvnog pritiska, ono što su zaboravili da naglase u istom istraživanju jeste da su smanjili i unos šećera, šećer je taj koji je doveo do smanjenja pritiska u tom istraživanju, jer sećer vezuje vodu za sebe i tako stvara pritisak na krvne sudove.
Zašto nije tačno da so povećava pritisak?
Natrijum je esencijalni mineral, potreban ljudskom organizmu. On je neophodan za opstanak i neophodno je unositi svakodnevno. Dnevna potreba ljudskog organizma za natrijumom je oko 1000 mg (1g) na osobu prosečne težine. So (natrijum hlorid) se sastoji iz natrijuma i hlorida, stoga da bismo uneli dovoljnu količinu natrijuma koja čini 50% soli, potrebno je bar 2 grama soli dnenvo na prosečnu telesnu težinu čoveka.
Natrijum je elektrolit koji pomaže
kretanje tečnosti kroz telo čoveka. On pored ostalih eletrolita čuva balans u radu
mišića, mozga, srca i ostalih organa.
Hiponatremija – nastaje usled manjka soli (natrijuma) u krvi, obično se dešava usled malog unosa soli (natrijuma) ili pak izuzetno visokim unosom vode. Većim unosom vode naše telo izbacuje pored prerađene vode i elektrolite. Kao što smo ranije rekli, elektroliti su izuzetno bitni za održavanje balansa rada organa u telu, stoga je izuzetno bitno da količina unetih elektrolita bude na zadovoljavajućem nivou.
Kako ćete znati da vam je potrebna so? Isto i kada će vam biti potrebna voda! Vodu pijete kada ste žedni, so trebate da unosite ukoliko vam telo traži so, imate želju za nečim slanim...
Često se dešava da ljudima oteknu ruke (prsti pre svega) ili noge što povezuju sa unosom veće količine soli. Upravu su, ovo je samo znak da su uneli veće količine soli (natrijuma) tj. da nisu uneli dovolje količine kalijuma u organizam. Kalijum se obično nalazi u voću (banana) i povrću, zelenom povrću poput kelja, kupusa, brokolija, zelene salate itd. Količina potrebnog kalijuma je 4-5x veća od potrebe za natrijumom, stoga je izuzetno bitno da se unosi od 300-500 grama zelenog povrća u toku dana.
Usled poremećaja funkcionisanja štitne žlezde događaju se poremećaji i sa radom hormona koji upravaju korišćenjem elektrolita, a samim tim i soli. Stoga, ukoliko nam telo često traži so, postoji mogućnost da imamo poremeđaj rada štitne žlezde tj. manjak ostalih potrebnih elektrolita u telu.
Zašto so nije povezana za višim krvnim pritiskom?
Iz razloga što je krvni pritisak rezultat starenja i promene hormona u telu koji do njega dovode.
Evo šta kažu činjenice i naučna istraživanja...
Kvalitetna, prirodna so je ESENCIJALNA za život i zdravlje čoveka. Većinu naše planete čini slana voda, naše telo čini slana voda, čak i kada odete u bolnicu fiziološki rastvor koji Vam daju je takođe slana voda!
Iz ovoga je logično da je SO izuzetno bitna i neophodna za čoveka!
Kliničko istraživanje na preko 6250 ljudi koji su smanjili unos soli nije pokazalo nikakvo smanjenje rizika od srčanih udara, moždanih udara ili smrti sveukupno...
Drugo istraživanje sprovedeno 2013 godine je pokazalo da niža konzumacija soli dovodi do povećanja rizika SMRTI od srčanih bolesti!
Još jedno veliko istraživanje nazvano
„Intersalt“ koje je objavljeno 1988. godine koje je poredilo unos soli sa
visokim pritiskom u čak 52 internacionalna istraživačka centra u kom je
utvrđeno da ne postoji VEZA između unosa soli i visokog krvnog pritiska. U tom
istraživanju je takođe otkriveno da su oni ispitanici koji su jeli najviše soli
(oko 14 grama dnevno), prosečno su imali niži krvni pritisak od onih koji su
konzumirali 7,2 grama soli dnevno... Mnogo više istraživanja potvrđuje da veći
unos soli nema veze sa visokim krvnim pritiskom!
Šta onda pokazuju istraživanja koja pokazuju da je manji unos soli dobar za krvni pritisak?
U analizi 2004. Godine je utvrđeno da tokom dužeg vremenskog perioda smanjeni unos soli je doveo do manjeg gornjeg krvnog pritiska za 1,1 (mmHg) i 0,6 (mmHg) donjeg krvnog pritiska.
To znači da ukoliko ste pre istraživanja imali pritisak 120 sa 80 da posle dužeg vremenskog perioda manjeg unosa soli na kraju istraživanja pokazati smanjenje pritiska na 119 sa 79! Značajna razlika zar ne? Ta razlika je NEPRIMETNA i svakako nije ZNAČAJNA za pomenuti.
Ono na čega treba da obratimo pažnju jeste kvalitet soli koju koristimo.
Moderna stona so (onu koju obično kupujemo u prodavnici) ima malo toga prirodnog u sebi, takođe to je so koja je više puta prerađena i u sebi ne sadrži nikakve minerale sem onih koji se tu nađu veštačkim putem (ubacivanjem u so). Takva so može naštetiti organizmu zbog načina na koji se dobija.
Prirodne soli su nešto sasvim drugo, one oplemenjuju telo mineralima potrebnim za svakodnevno funkcionisanje. One čine otprilike oko 84% natrijum hlorid (so), a 16% druge prirodne minerale koje se u takvoj soli nalaze i to fosfor, silikon, vanadijum, magnezijum, kalijum itd. Dok obična stona so sadrži 97,5% natrijum hlorida i ostatak su hemikalije koje apsorbuju vlažnost i slično i eventualno jod koji se tu veštačkim putem ubacuje.
Rafinisana, stona so se suši na oko 650 stepeni celzijusa, gde se tom prilikom uništava hemijska struktura soli kao i minerali koji se tu nalaze, što je čini toksičnom za organizam.
Ovakva so dovodi do nadutosti, problema sa varenjem kao i zadržavanjem vode u telu.
Prirodna so sadrži minerale i elektrolite koji su bitni za održavanje vode u organizmu, za proizvodnju potrebnih enzima, redukciju stresa, pomažu imunološkom sistemu, kao i funkcionisanju nadbubrežne žlezde i štitne žlezde.
Stoga je potrebno izbegavati procesuiranu rafinisanu so (takođe i krupnu morsku so koja je takođe prerađena u fabrici) kao i hranu i pića koja ih sadrži.
Koji je onda tip soli najbolji?
Najbolji tip soli koji postoji jeste prirodna roza so sa Himalaja (Predstavlja ostatak nekadašnjeg mora/okeana, te se ta so zadržala na Himalajima) i keltska morska so. To su najčistije (nezagađene) soli koje postoje.. Pored natrijuma, ona u sebi sadrži i druge minerale koje drugi tipovi soli ne sadrže uopšte.