Verovatno ste već čuli za tvrdnju da je po jednom obroku moguće resorbovati samo 30 grama proteina.
Mene je takva dogma pratila tokom nekoliko godina treniranja a iako mi je bila malo nelogična nisam je nešto dublje preispitivao. S druge strane, tek kad sam prestao da se pridržavam ovog principa, gledajući kako jedu ljudi koji su snažni i masivni i meni samom je prestao da bude problem nabacivanje mase.
Vremenom je praktična primena dobila i teorijsku potporu: kada bi 30 grama resorpcije bio limit, ljudska vrsta bi davno prestala da postoji, jer ni pre 100 godina nije bilo prilike da se jede 4-5 puta dnevno a pre 10 000 – ni toliko. Drugi argument je: ako se višak unesenih proteina ne resorbuje već se izbacuje preko creva, onda bi se to moglo analizom i naučno dokazati, a upravo ovakve analize ukazuju na suprotno.
Šta se onda dešava kada unesemo veću količinu proteina? Složen i fino balansiran mehanizam gastrointestinalnog trakta usporava „prolaz“ ili kretanje hrane, ili pražnjennje želudca i time manje hrane dospeva do tankog creva a samim tim se i vrši manja usporenija i dugotrajnija resorpcija. To bi značilo da nema potrebe za 6 obroka dnevno već su dovoljna i tri, međutim, ovo se izbegava zbog eventualnog taloženja masnog tkiva, do kojeg bi dolazilo ako bi se u tri obroka unosila potrebna količina energije( iz ugljenih hidrata i masti).
Da li onda višak proteina biva konvertovan u masno tkivo? Ne i to je pokazala studija iz 2012-te godine koja je upoređivala tri visokokalorične diete sa niskim, srednjim i visokim unosom proteina. Procenat proteina je odredio vrstu mase koju su dobili subjekti( a svi su napredovali u masi), koji su učestvovali u istraživanju, ali grupa koja je imala visokoproteinsku dijetu nije beležila povećanje masnog tkiva kako bi se očekivalo ako se pretpostavi konverzija viška proteina u masno tkivo.
Dakle, ne sporimo da u organizmu postoje mehanizmi koji mogu konvertovati protein u masno tkivo, ali bi to podrazumevalo dugoročnije prejedanje u kojem dobitak na mišićnoj masi dostiže plato i kreće dobijanje na masnom tkivu. Moj je zaključak, da je sudbina proteina više vezana za potrebe organizma nego za njegova ograničenja.
Vežbanjem stvorite telu potrebu za većim mišićima i većom snagom a ono će iskoristiti unete proteine. 15 % kalorijskog unosa dobijenih od proteina čini srednje proteinsku dijetu dok je 25% proteina u ukupnom kalorijskom unosu – visokoproteinska dijeta. Ni mase, ni snage, ni definicije nema bez visokog unosa proteina.
Literatura:
1. www.t-nation.com, Klein, D.:“Protein Will Not Make You Fat“,
PROTEINI ZA MASU (gaineri)
PROTEINI IZ SURUTKE (whey protein)
OSTALI IZVORI PROTEINA (mleko, jaja, beef) i mešavine proteina
BILJNI (VEGANSKI PROTEINI) (soja, pirinač, grašak, pšenica)
