Kofein

Kofein je jedna od najzastupljenihih suplementacija ishrani u gotovo svim zemljama sveta. Njenu konzumaciju prate mnoge kontroverze jer je i medicinski i tržišno interesantna supstanca, a dovoljno svakodnevno zastupljena.

Fiziološko dejstvo

Kofein je simpatomimetik. Prolazi krvno moždanu barijeru. Podiže nivo adrenalina, noradrenalina i kortizola, blokira preuzimanje adenozina i to je okosnica svih njegovih efekata. Veruje se da povećava nivoa dopamina i serotonina ali još uvek nije dokazano.

Klinčko dejstvo

Šolja crne kafe pred kardio trening, dokazano poboljšava performanse i sprečava premor i slabost jer podiže izvršnu snagu, poboljšava reflekse (kognitivno dejstvo), povećava prokrvljenost mišića a samim tim i dopremanje kiseonika u njih. Dokazano pozitivno utiče na memoriju, raspoloženje, afektivnu izvršnost. Ubrzava metabolizam, ali primena u sredstvima za mršavljenje u studijama nije dala pozitivne rezultate u tom kontekstu, već se preporučuje konstantna konzumacija u prhvatljivim dozama uz aeroban trening i balansiranu ishranu, gde se dobiju bolji rezultati nego bez njega. Podiže krvni pritisak i povećava budnost i cerebralnu prokrvljenost, što implicira povećane kognitivne efekte. S obzirom na efekat na podizanje adrenalina, najtoplije se preporučuje osobama sa poremećajem raspoloženja. On je jedan od glavnih sastojaka analgetika i antipiretika zbog povoljnog dejstva na simpatikus, odnosno, vazokonstrikciju. Osobe sa visokim krvnim pritiskom, izraženim stepenom anksioznosti (visok adrenalin) ne samo da ne bi trebalo da iritiraju simpatikus (intenziviraju lučenje adrenalina, noradrenalina i kortizola), već kod njih do porasta kritičnih parametara pod dejstvom kofeina dolazi znatno brže nego kod zdravih osoba. Kofein u većim dozama predstavlja potentni diuretik.

Kofein u dozi preko maksimalno dozvoljene uzrokuje ekscesivan gubitak magnezijuma cinka i kalcijuma putem urina (mokraće). Da bi se nadoknadio gubitak kalcijuma od 1 standardne šolje crne kafe, dovoljne su dve supene kašike mleka, primera radi. Osobe sa hiperaciditetom, gastroezofagealnim refluksom i čirem na želucu moraju izbegavati kofeinska pića jer su ta stanja izuzetno često povezana sa nadraženim simpatikusom, a i kofein stimuliše produkciju HCl (hlorovodonične kiseline), relaksira gastroezofagealni sfinkter i promoviše peristaltiku (u večim količinama i pre gotovog procesa varenja), otežava proces varenja i samim tim izaziva meteorizam i flatulenciju zbog raspadnih produkata sumpora od nesvarene hrane koja predugo obitava u traktu.

Ono što fiziološki razlikuje dominantno anksiozni poremećaj (visok adrenalin, noradrenalin i kortizol) od depresivnog (nizak adrenalin, noradrenalin i serotonin, ponekad viši adrenalin i kortizol) i anksiozno depresivni (visok adrenalin i kortizol, nizak noradrenalin i serotonin) definiše i preporuku za konzumaciju kafe, u kom se smislu ona u umerenim količinama preporučuje samo depresivnima. Više količine kafe obolelima od depresije nisu dozvoljene, jer ne samo da će nadražti simpatikus, a oni su svakako podložni anksioznosti, već i zato što kofein kompetitivno inhibira gaba-receptore, što onemogućava, doslovno, umirivanje organizma. Kod inače anksioznih i nesigurnih osoba kao stimulans a i deo svakodnevnog trivijalnog rituala može izazvati prihičku i habitualnu zavisnost, te se danas velika pažnja u tržišnom kontekstu posvećuje odvikavanju od kofeina. Međutim, fizička zavisnost nikada nije dokazana. Mogu se čak čuti i spekulacije o izazivanju anksioznog poremećaja zbog simpatomimetskog dejstva, što nema nikakvu naučno potvrđenu, a ni teoretsku osnovu jer nije dokazano da kofein može trajno izmeniti ravnotežni sistem neurohormona i neurotransmitera. 

Kofein kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom i rekovalescentima od infarkta miokarda može potencirati, a i izazvati letalne aritmije u dozi preko dozvoljenog dnevnog unosa. Kod učestale konzumacije iznad maksimalno dozvoljenog unosa kod zdravih ljudi zapažaju se palpitacije i prolazna anksioznost i umerena dehidratacija. To je kobno u kombinaciji sa parasimpatomimeticima jer nakon doze kofeina preko dozvoljene adrenalin izaziva tahikardiju, tahipneu, što nakon depresivnog dejstva, najčešće votke, može rezultirati i teškom dehidratacijom i kolapsom. Ovo se dešava zbog povećane koncentracije ugljen monoksida u klubovima, neobaveštenosti koliko koje piće zapravo sadrži kofeina i preteranog unosa, neprirodnog zamora nekomenzovanog odmorom i neprimetnog usked suplementiranja i grupne euforije i svakako prečestog mešanja sa alkoholom, što zajedno zapavo stvara i najmanje problema, najopasnije je dejstvo alkohola nakon ekscesivnog unošenja kofeina, a srećna okolnost je što se obično u diskotekama događa obrnuto, pa je šteta značajno manja, ali reakcija u svakom slučaju zavisi od potentnosti RAAS sistema, veličine minutnog volumena, stanja srčanog mišića.

Infarkt miokarda je zabeležan u nekoliko slučajeva kod mladih nakon jednodobne konzumacije monstera i drugih energentskih pića za koje je rađen case report, ali nije nađen nikakav konkretan dokaz osim teoretske veze na fiziološkom, ali ne i na kliničkom nivou. Ekscesivno konzumiranje enegetskih i gaziranih zašećerenih pića jedan je od faktora rizika za pojavu srčanih oboljenja i diabetes melitusa tip 2. Kombinacija visokog sadržaja kofeina sa drugim simpatomimeticima daje kumulativni efekat i dokazano je smrtonosna i kod zdravih pojedinaca u određenim situacijama. Crna kafa kod zdravih ljudi u umerenom konzumiranju nije pokazala nijedno dejstvo osim pozitivnog. Naravno, treba naglastiti da se u ovom slučaju pod zdravom sobom podrazumeva osoba bez latentne anksioznosti i bilo koje vrske sklonosti ka digestivnim i kardiovaskilarnim anomalijama, nevezano za odsustvo sipmtoma. 

Preporučena dnevna doza kofeina: 250 do 300 mg
Maksimalna dozvoljena dnevna doza kofeina: 400 mg max
Vreme dejstva: Kofeinu treba oko sat vremena da počne da deluje na organizam (sve drugo je čist placebo)
Vreme dejstva je nezavisno od doze, ali intenzitet učinka je direktno proporcionalan.

Doze kofeina u pojedinim napicima

• Guarana 250ml 70 mg
• Monster 500ml 150 mg
• Kratki espresso 90mg
• Šolja crne kafe 1dl 120 mg
• Caffetin 1 tableta 50 mg
• Zeleni čaj 30 mg
• Crni čaj 50 do 75 mg
• Kafa bez kofeina 5 mg
• Kola kola limenka 50 mg
• 3u 1 kafica 60 mg
• Čokoladno mleko 7 mg
• 100 g crne čokolade 80% 150 mg
• Aspirin tableta 65 mg
• Šolja tople čokolade 10 mg
• Red Bull 250 ml 80 mg
• Strbaks crna kafa grande 473ml 320 mg
• Starbaks crna kafa venti 591ml 415 mg

*preuzeto sa http:// www.svetmedicine. com