INSULIN - tihi ubica Vašeg zdravlja, vitalnosti i muškosti!

                                                                Insulin je hormon STARENJA!

To je mač sa dve oštrice, ukoliko se ne vodi računa o insulinu, on značajno može uticati na fiziologiju čoveka. Takođe, istraživanja su pokazala da visok nivo insulina u telu je sinonim za uvijanje (zatvaranje) proteina te se isti ne može potrošiti niti razložiti u telu, stoga se skuplja u kostima, mozgu (Alchajmer)...

Slažemo se da je insulin dobar i da trebamo uticati na njega, tj. koristiti prednosti koje on nudi kao anaboličkog hormona (hormona koji hrani i gradi mišić) samo posle treninga unosom hidrata, ostalim delovima dana ga treba izbegavati, jer će u tom slučaju hraniti masne ćelije, a to svakako ne želimo, zar ne?

                                                        Visok nivo insulina podstiče lučenje kortizola

Ukoliko ne vodimo računa o nivou insulina u telu, to znači da ćemo u toku dana imati više perioda niskog (pada) šećera u krvi gde odmah sledi period veće količine šećera u krvi (konzumiranje hidrata). Ova stalna fluktuacija je stresna po naš organizam zbog čestog lučenja ralzičitih hormona. Kortizol je hormon koji se luči u bilo kojoj stresnoj situaciji, te će i u ovakvoj biti u mnogo većim količinama nego obično, što dodatno pravi štetu organizmu.

Ono što je takođe bitno napomenuti jeste da, visok nivo kortizola uzrokuje viši nivo šećera u krvi što dovodi do ponovnog do lučenja insulina. To je zatvoren ubitačni ciklus starenja i stresa za organizam.

Onaj ko uspe da reguliše insulin u toku dana, pobeđuje u igri života i zdravlja, a samim tim i fitnesa.

                                                            Insulin je kastrator (važno za muškarce!)

Insulin reguliše lučenje enzima aromataze. Ovaj enzim vrši konverziju testosterona u estrogen. Na taj način se smanjuje nivo testosterona u čoveku, stoga veće količine estrogena u telu nas čini manje muškarcima. Niži nivoi testosterona dovode i do slabije izgradnje mišićne mase, sporijeg metabolizma (sporije sagorevanje masti). Estrogen je takođe povezan sa skladištenjem masti u telu, zato žene imaju više procente telesnih masti u telu, jer je ovaj hormon dominantniji kod žena nego kod muškaraca.

                                                                   Nutritijenti odlaze u nepovrat

Hronično visok insulin utiče na to da nutritijenti (naročito vitamini i minerali neophodni za izgradnju mišića i sagorevanje masnih naslaga) koje unosite hranom odlaze ne u mišiće već u masne ćelije. Insulin reguliše kretanje šećera i nutritijenata koje ste uneli, ukoliko postoji višak unetih šećera (a u 90%) slučajeva postoji, on odlazi u masti zajedno sa hranom za mišiće.

                                                                       Poremećaj štitne žlezde

Hronično visok insulin utiče na rad štitne žlezde. Štitna žlezda i njena disfunkcija su najčešće povezani sa pacijentima koji imaju dijabetes. Štitna žlezda je vođa, komandant našeg metabolizma. Poremećaj štitne žlezde vezuje se sa padom energije (bezvoljnost, dosada), čestim promenama raspoloženja, lošim raspoloženjem kao i sporim gubitkom telesnih masti. Takođe dešava se i pad imuniteta i problemi sa varenjem ukoliko je poremeđaj štitne žlezde nastupio. Tako da ova žlezda ima uticaj i na dobijanje mišićne mase iz razloga što je mnogo lakše mišiće dobiti u zdravom telu i telu koje dobro koristi hranu koja mu se daje.

                                                                          Insulinska osetljivost

Insulinski osetljivi ste ukoliko prilikom konzumiranja hidrata imate pojačano lučenje insulina (bez preke potrebe za tolikom količinom). Kada zapadnete u ovo stanje, mnogo je teže gubiti nataložene masti u telu iz razloga što u telu imate mnogo više ovog hormona koji skladišti hranu u masti, a ne sagoreva je. U ovom stanju nefleksibilnosti organizma i metabolizma dolazi do toga da mišići više ne čuvaju glikogen (šećer koji se u njima skladišti i koristi kao hrana za iste) niti će telo trošiti glukozu (hrana koja se stvara u jetri), već će svu hranu što dobije, telo poslati u masne naslage, kojih imate i previše. Takođe to će uticati i na efektivnost rada mozga, tako da će faza „cuttinga“ biti mnoooogo teža za one koji pokušavaju da smršaju.

                                                                              Rizik od bolesti

Insulinska osetljivost je povezana sa mnogim bolestima i sa povećanim rizikom od smrti i to vezano za kardiovaskularne bolesti, neurološke bolesti, endokrine bolesti i naročito raka (rak se hrani šećerom).

                                                                                          Rešenje

Rešenje je u tome da se prvo smrša, tj. da se izgubi nepotrebna mast u organizmu regulisanjem nivoa insulina (izbegavanjem hidrata, naročito prostih šećera) i treningom sa težinama (povećanje mišića ubrzava metabolitam). Te kad se telo i metabolitam dovedu u red, koristiti šećere posle treninga tako da insulin (koji sad radi posao kako treba) hranu šalje direktno u mišiće, a ne u masti na taloženje i čuvanje.