Ova dva hormona su bitni za mnoge funkcije u telu, u ovom članku ćemo objasniti kako to utiču na akumuliranje sala, naročito oko stomaka.
To su estrogen i kortizol, dva totalno različita hormona po svojim osvnovnim funkcijama u telu.
Estrogen je neophodan hormon, kada govorimo o masti u telu, on čak pomaže metabolizmu da sagori masti, kad se u telu nalazi u normalnim količinama. Ono gde problem nastaje jeste prevelika količina ovog hormona u telu. Ovo moderno doba je prezasićeno estrogenom, koje nam dolazi iz spoljne sredine.
Ksenoestrogen je estrogen koji je stvoren veštačkim putem i u naše telo ulazi iz spoljašnje sredine. U telo ga unosimo hranom, pesticidima, herbicidima, konzumiranjem hrane i pića iz plastike. Kada se veća količina nađe u telu, pravi disbalans ostalih hormona, što dovodi do NEGATIVNIH promena u istom.
Kada estrogena imamo u većoj količini od potrebne, telo počne da akumulira salo. Ono se akumulira tamo gde je normalnom ženskom telu neophodno (grudi, gluteus, stomak). Možete primetiti da u poslednje vreme i momci dobijaju masti na istim delovima tela (naročito grudi i stomak, tj. kukovi).
Takođe Ginekomastija postaje sasvim uobičajena kod muškaraca (pojava ženskih grudi na muškarcima). To je sve zbog veće količine estrogena u telu od potrebne.
Poremećaj estrogena u telu dovodi do ZAČARANOG KRUGA! Kada se dogodi disbalans estrogena u telu, telo nakuplja masti u pomenute delove tela, veća količina masti nalaže telu da luči dodatne količine estrogena (pored onoga što unese iz svog okruženja hranom i sl.), zatim se za pomenute delove vezuje još masti, zatim se luči još estrogena i ciklus se nastavlja... Tako da poremećajem samo ovog jednog hormona veoma lako možemo dobiti ogromne količine SALA, iako to praktično nismo ni zaslužili!
Da bi se ova mast kasnije sagorela potrebno je mnogo rada... Ne toliko treninga koliko potpuna promena životnih navika kako bi se estrogen regulisao. Zašto je to tako? Zato što će estrogen pokušati da zadrži što je više moguće masti, boriće se da zadrži o očuva masti u telu. Zato je devojkama teško da skinu masti sa stomaka i glueusa.
REŠENJE: Životni balans
Živimo u svetu u kom je estrogen svuda oko nas, stoga sledeće stvari treba izbegavati kako bismo ga regulisali.
Potrebno je izbegavati hranu i tečnosti iz plastične ambalaže, jesti organsku i non GMO hranu, izbegavati soju u svim mogućim oblicima (čak i životinja koje se hrane sojom, naročito izbegavati prerađenu hranu koja u sebi ima soju, jer ta prerada hrane povećava Ksenoestrogen za dodatnih 50%).
Potrebno je jesti hranu bogatu flavonoidima i indolima tj. brokoli, kupus, kelj, beli i crni luk. Možete čak i kucati na Google i videti koja je to hrana bogata flavonoidima i indolima (engl. Indols, flavanoids).
KORTIZOL. Zašto je loš?
Nije on loš, on je kao i ostali hormoni dobar, jer vrši mnoge funkcije u našem telu i bez njih i posla koje rade za nas ne bismo mogli živeti!
Kao i kod estrogena, ukoliko smo svakodnevno izloženi većim količinama ovog hormona, telo počinje negativno da reaguje na to. Veća količina kortizola u dužem vremenskom periodu je loša!
Kortizol je hormon stresa, on nam omogućava da se pripremimo za moguće stresne situacije (ranije je to bilo bežanje od divljih živitanja i slično). Nije bilo toliko često, dok danas mi bežimo i borimo se sa svim i svačim (sa šefom, kućnim ljubimcima, saobraćajem, devojkom, dečkom, radnicom u pekari, policajcem koji prolazi autom pored nas), sve ove situacije nas nerviraju i doživljavmao stres, neprestano.
Ono što se dešava u telu kada je kortizol konstantno visok jeste da ono pravi redistribuciju masti u telu i tako prebacuje masti iz ostalih delova dela u stomak u vidu viscelarne masti (prevelike količine guše rad organa i onemogućavaju im normalan rad).
Takođe kao i kod estrogena i ovde postoji začarani krug gde kortizol privlači mast u stomak, a ta dodatna mast nalaže lučenje još kortizola i tako se izgradnja masnog zida u stomaku nastavlja bez našeg svesnog uticaja.
Takođe kortizol podiže nivo šećera u krvi, što tokom vremena može dovesti do poremećaja insulinske osetljivosti, pa čak i dijabetesa. Poremećajem insulinske ostljivosti mi bivamo sve češće gladni i tako ubrzavamo dobijanje masnih naslaga, samo zbog poremećaja hormona u telu.
Kako REŠAVAMO visok nivo kortizola?
Spavajte dovoljno – san reguliše ovaj hormon. Pomaže čak i popodnevna dremka.
Probajte da meditirate, bar 5 minuta dnevno. Bar probajte, može Vam pomoći da misli dovedete u red i opustite Vaše telo od stresnih situacija koje su Vam se desile ranije u toku dana.
Počnite da trenirate, trening „izbacuje“ negativnu energiju nakupljenu tokom dana, takođe omogućava lučenje drugih hormona koji se bore da ova dva gore pomenuta dovedu u red.
Probajte da unesete između 1000 i 3000 miligrama vitamina C! Vitamin C pomaže regulisanju kortizola u telu.